Ešerihija koli često izaziva upale mokraćnih kanala, koje mogu da pređu u hronične ukoliko se ne leče pravilno.
Poznato je da je ešerihija koli "normalan" stanovnik debelog creva. Tu locirana, čak je i korisna, jer sprečava razmnožavanje raznih drugih patogenih bakterija. Osim toga, učestvuje u razlaganju šećera, kao i u metabolizmu vitamina K i B kompleksa. Međutim, ako se pojavi na drugim lokacijama, naročito u mokraćnim kanalima, ešerihija koli često izaziva upale, koje mogu da pređu u hronične ukoliko se ne leče pravilno. Bilo je slučajeva konjunktivitisa (upale beonjače oka) izazvanih ešerihijom, čak i slučajevi sepse izazvani ovom bakterijom... - Postoji veliki broj ešerihija, koje su svrstane u grupe.
Četiri grupe pokazuju patogenost i imaju virulenciju, odnosno sposobnost da izazovu oboljenje. Ovi sojevi su potpuno različite toksičnosti, pa drugačije i deluju, što znači da je razlika između grupa bakterija koje izazivaju bolest u njihovim toksičnim svojstvima. Tako u jednom slučaju luče toksin, u drugom su invazivne i napadaju sluzokožu creva, a postoje i one koje su svrstane u enteropatogene, i one izazivaju oboljenje, objašnjava dr Predrag Kon, epidemiolog iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd. Ešerihija koli je široko rasprostranjena bakterija, bukvalno svuda prisustna - opstaje u organskoj sredini gde ima čime da se hrani. Može da se razmnožava u spoljašnjoj sredini, u hrani, u izlučevinama...
Zagađene vode su takođe veoma pogodne za rast i razvoj ešerihije. Korišćenje takve vode za zalivanje je jedan od glavnih razloga što voće i povrće mora obavezno da se operu pre upotrebe. Pored ešerihije, u otpadnim vodama mogu da se nađu i drugi mikroorganizmi, odnosno patogene bakterije kao što je šigela - koja izaziva dizenteriju, i salmonela - koja izaziva teška trovanja.
Prisustvo ešerihije u organizmu ne može da se prepozna po simptomima koje izaziva, ali se o njoj razmišlja uvek kada se govori o urinarnoj infekciji, zato što je gotovo najčešći uzročnik upornih urinarnih infekcija.
Prisustvo ove bakterije, kao izazivača bolesti u organizmu, ne prati visoka temperatura, naročito ne na početku, već to zavisi od opšte otpornosti organizma i količine bakterija, odnosno stepena infekcije. Na primer, upale mokraćnih puteva mogu da izazovu tegobe - osećaj peckanja i bola, a da pacijent nema povišenu temperaturu, pogotovo na samom početku infekcije. Nepravilno lečena i zapuštena infekcija ešerihijom koli, udružena sa oslabljenim imunitetom, može da dovede do upale bubrega (pijelonefritisa), sa visokom telesnom temperaturom, a bez pratećih tegoba u mokraćnim kanalima.
Ako postoje ovi simptomi, obavezan je pregled mokraće (koja je usled infekcije zamućena). U svakom slučaju, važno je da ovaj zdravstveni problem prati urolog ili nefrolog. Kada su u pitanju urinarne infekcije, pravilno lečenje je najznačajnije.
Zloupotreba antibiotika, koji u početku dobro deluju, dovodi do izuzetno brzog povećanja rezistentnosti (otpornosti) bakterija. Naime, bakterija brzo stiče otpornost prema leku, a time se on praktično "gubi". Odnosno, nema više mogućnosti da se ta bakterija uz njegovu pomoć izbaci iz organizma.
Nije svejedno ni u kojem uzrastu se javlja problem - da li se radi o detetu ili starijoj osobi, a od značaja su i poremećaji koji postoje u "cirkulisanju" mokraće. Bilo kakav zastoj u mokraćnim putevima često dovodi do infekcije, pri čemu dominira ešerihija koli. U tom slučaju je neophodno da terapiju sprovodi stručnjak - urolog ili nefrolog.